Потоси (Potosí)
 |
 |
Потоси лежи у подножју Cerro de Potosí - понекад се назива Cerro Rico („богата планина“) - планина у народу замишљена као „направљена“ од руде сребра која доминира градом. Cerro Rico је разлог Потосове историјске важности, јер је био главна залиха сребра за Шпанско царство све док га Гуанајуато у Мексику није надмашио у 18. веку.
Сребро је ламама и мазгама одвезено на пацифичку обалу, превезено на север до града Панаме, а возом превезено преко Панаме до Номбре де Диоса или Портобела, одакле је однето у шпанску флоту шпанског блага. Део сребра је такође кренуо пут истока до Буенос Ајреса, преко Рио де ла Плате. [5]
Врх Потосија је 4.824 метра надморске висине.
Смештено у боливијском лименом појасу, Потоси је највеће налазиште сребра на свету и вади се од шеснаестог века, до 1996. са производњом до 60.000 тона. Процене су да још увек има толико сребра у рудницима. Потоси је постао други град по величини и место прве ковнице новца у Америци. До 1891. године ниске цене сребра подстакле су на промену рудника калаја, која се наставила до 1985. На врхунцу производње у шеснаестом и седамнаестом веку, руда је садржала до 40% сребра.
Налазишта руде налазе се у жицама присутним у вулканској куполи дацита. Брдо је „саће“ подземних обрада, које сежу од врха до дубине од 1.150 m. Конусно брдо има црвенкастосмеђу госанску капу гвожђе-оксида и кварца, са сивкасто-плавим измењеним дацитом и мноштвом депонија рудника испод. [6]: 374–376
Подрумске стене састоје се од ордовицијских кластичних седимената који се састоје од филита са неким слојевима пешчара. Током експлозивног процеса, Венусова бреча настала је када је магма дацита у успону реаговала са подземном водом стварајући фреатску ерупцију. Ослобођени притисак омогућио је стварање прстена од седра Караколес на врху брече. Магма се затим истиснула из насипа да би формирала вулканску куполу над туфом. Купола дацита је на површини 1.700 m са 1.200 m и на дубини се сужава до насипа широког 100 m. Убрзо је уследила хидротермална циркулација и фрактурирање, мењајући дацит и одлажући минерале руде и гомилу у жице.
